Како функционише нуклеарна медицина?

Шта је нуклеарна медицина, како функционише, које су области њене примене и које ризике носи?

Нуклеарна медицина је грана медицине која користи супстанце, познате као радиофармаци, које се састоје од фармаколошки активног дела и радиоактивног дела.

Фармаколошки активни део има својство да се локализује у одређеним структурама и органима, што видимо захваљујући радиоактивној компоненти.

У већини случајева, лек се примењује интравенском ињекцијом: супстанца се дистрибуира по целом телу и помоћу специјалних машина можемо да видимо где се то дешава, захваљујући зрачењу које нам омогућава да локализујемо лекове.

Пример за то је сцинтиграфија костију: супстанца се убризгава тамо где постоји појачано ремоделирање кости, где се мртва кост елиминише и замењује новом кости; ово се врло често дешава у присуству туморских болести.

Што је супстанца локализованија, то се више зрачења емитује.

Захваљујући машинама можемо уочити већу концентрацију зрачења на датом подручју и тако разумети дистрибуцију лека а самим тим и локацију болести.

Нуклеарна медицина, не само онкологија

Нуклеарна медицина се углавном користи у онкологији, али не само у онкологији.

У зависности од лека који се користи, можемо видети различите ствари: један пример је количина крви која стиже до срца код пацијената са исхемијском болешћу; постоје радиофармаци који су локализовани према протоку у коронарним артеријама и то нам омогућава да видимо да ли постоје области срца које су слабије снабдевене крвљу, на пример када су под стресом.

Други пример је повезан са одређеним неуролошким обољењима: одређени радиофармацеутици су у стању да локализују присуство амилоидних наслага и тако нам помажу да проценимо пацијенте који могу имати Алцхајмерову деменцију.

Који су ризици? Да ли неко постаје привремено радиоактиван?

Зависи од врсте радионуклида, односно од чега је радиоактивни лек направљен.

Постоје неки радионуклиди који су опаснији и са којима треба поступати са већим опрезом, а други који врло брзо троше количину радиоактивности.

У савременој дијагностици скоро сви коришћени радиофармацеутици имају веома кратко време полураспада – тј. трајање зрачења.

Мере предострожности се стога разликују у зависности од лека који се користи, али у већини прегледа су веома једноставне.

Прочитајте такође:

Бронхоскопија: Амбу поставља нове стандарде за ендоскоп за једнократну употребу

Први пут икад: успешна операција са ендоскопом за једнократну употребу код имунодираног детета

Дијагноза и лечење: шта је екоендоскопија?

Извор:

Хуманитас

можда ти се такође свиђа