Црвени крст у Азији: истраживање открива да сваки други кривац за ЦОВИД-1 криви странце и прекршиоце правила

Црвени крст у Азији - Истраживање показује да људи криве одређене групе за ширење коронавируса, укључујући странце, људе који присуствују верским церемонијама и људе који се не придржавају правила попут ношења маски или одржавања физичке дистанце.

In Азија, анкета коју је иницирао Азијско-пацифичка радна група за комуникацију о ризику и ангажовање заједнице а затим спроводи Црвени крст и Црвени полумесец у Азији обезбедили резултате на перцепција of ЦОВИД-19 међу популацијама.

Црвени крст и Црвени полумесец у Азији: ЦОВИД-19 међу популацијама

Снимак ставова људи у Индонезија, Малезија, Мјанмар и Пакистан такође открива да готово четири од пет људи има неповерење у друштвене медије, упркос томе што су они један од водећих извора информација о вирусу.

Анкету од 4,993 људи покренуо је Азијско-пацифичка радна група за комуникацију о ризику и ангажовање заједнице да сазнају шта људи знају о вирусу и како се шири, како би се омогућио снажнији одговор у заједници.

Др Вивиане Флуцк, Координатор за ангажовање у заједници и одговорност, Међународна федерација Црвеног крста и Црвеног полумесеца, Азија Пацифик, рекао: „Алармантно је што наши налази показују да готово половина испитаних људи верује да су одређене групе криве за ширење ЦОВИД-19.“

„Веома смо забринути због рањивих група попут миграната и оних који не могу приуштити заштиту опрема попут маски могу бити дискриминисане због стигме и страха који произлазе из ових ставова.

„Многе земље у Азија доживљавају троструке кризе од ЦОВИД-19, природне катастрофе повезане са опасностима социјално-економски преокрети. Од кључне је важности да појачамо ангажман са заједницама ради суочавања са штетним дезинформацијама које ометају напоре на сузбијању ове пандемије “, рекао је др Флуцк.

  • Кључни подаци из извештаја ЦОВИД-19 о заједници из извештаја о азијско-пацифичком региону:
  • Скоро свако двоје (49%) сматра да је одређена група одговорна за ширење ЦОВИД-19
  • Више од два од троје (69%) Малезијаца криве друге, попут људи који не носе маске и оних који присуствују верским окупљањима.
  • Преко половине Индонежана (55%) и близу једне трећине људи у Мјанмару (32%) и Пакистану (30%) криви за групе као што су странци и прекршиоци правила.
  • Готово четири од пет људи (79%) у Малезији мисли да болест није опасна, док четири од пет људи (80%) у Индонезији мисли да је врло опасна.
  • Скоро девет од 10 људи (87%) из ове четири земље верује да су ношење маске и прање руку (91%) начини да заштитите себе и своју породицу.
  • Традиционални исцелитељи и даље су извор информација у неким земљама, са скоро једним од шест (16%) људи који им се бар понекад обраћају за информације.
  • Када су их питали о информативним каналима, већина испитаника указала је велико поверење телевизији (62%), затим радију (44%) и новинама (40%). Само 1 од 5 (22%) људи је указало велико поверење друштвеним мрежама.

Комплетни извештај, насловљен Увид у заједницу ЦОВИД-19 са можете преузети овде.

Азијско-пацифичка радна група за комуникацију о ризику и ангажовање заједнице је међуагенцијска координациона платформа која пружа техничке савете за спремност и одговор на ЦОВИД-19 широм региона. Истраживање су спровела локална Национална друштва Црвеног крста и Црвеног полумесеца у Пакистану, Малезији и Индонезији, као и Кантар у Мјанмару, у партнерству са Дечјим фондом Уједињених нација (УНИЦЕФ) и уз подршку Међународне федерације Црвеног крста и Црвеног полумесеца Друштва (ИФРЦ), УНИЦЕФ, Светска здравствена организација (ВХО) и Канцеларија УН-а за координацију хуманитарних послова (ОЦХА).

Црвени крст и Црвени полумесец у Азији - Подаци о заједници ЦОВИД-19 из азијско-пацифичког региона Подаци извештаја:

Укупно је 4,993 испитаника учествовало у Индонезији, Пакистану, Мјанмару и Малезији. Коришћен је приступ мешовите методе за прикупљање података, прикупљање података телефонским позивима, друштвеним мрежама и неке ограничене интеракције лицем у лице, где су предузете одговарајуће заштитне мере. Интервјуи су вођени од 29. маја до 20. јула 2020. са двонедељним временским оквиром прикупљања у свакој земљи

Узорковање: Коришћен је приступ случајног узорковања са претпоставкама већег броја учесника са мањом границом грешке. Погодност узорковања била је једина могућа опција због ограничења кретања. Ови налази се не могу сматрати статистички репрезентативним за перцепцију становништва, али пружају индикацију која би требало да се триангулише даљим истраживањима.

ИЗВОР

ИФРЦ

можда ти се такође свиђа