Цовид 19, ц'е уна прима виттима да цоронавирус: е ун 78енне делла провинциа ди Падова

Ла виценда легата ал цоронавирус, ил Цовид 19, има цамбиато дециаменте „пассо“. Нелле стазиони деи трени тра л'Емилиа-Ромагна е ла Ломбардиа риецхеггиа л'аннунцио ди Трениталиа инеренте ла соппрессионе ди фермате специфицхе, пер есемпио Цодогно, е суи трени соно молти и бавери алзати еи виси трависати.

Ма нон е соло уна куестионтио ди перцезионе пополаре: е цхе нелле ултиме оре и ацадуто ун фатто молто тристе: си е регистрата ла прима виттима сул ностро териториј.

Си тратта ди Адриано Тревисан, 78 година. Л'уомо фате дел "филоне венето" дел цонтагио. Л'уомо, рицоверато нелл'оспедале ди Сцхиавониа, нелла провинциа патавина, ха персо пуртроппо ла вита. Падре ди тре фигли, е стато синдацо делла циттадина нелла куале рисиедева, Во Еуганео. Делло стессо паесе анцхе ун алтро уомо цонтагиато. Цоме гиа ин алтре циттадине, исоламенто е сцреенинг сулла пополазионе соно инизиати.

Цовид 19 цоронавирус, и нумери

Нел моменто ин цуи сцривиамо си цонтано 16 цаси ин Ломбардиа, 1 ин Венето е 3 нел Лазио, цон, пер л'аппунто, унцессо.

Ливелло глобале и цонтаги соно 77270, 2360 гли ессери умани перити е 18898 куелли гуарити.

Ил премиер Цонте ха аннунциато нуове мисуре, и вари говернатори делле региони си дицхиарано аттивати е пронти. Тра ла генте цомуне је пер индуббио цхе ла преоццупазионе стиа салендо, ун по 'перцхе ди фронте ад ун вирус партицоларменте субдоло, ун по' перцхе ла морте дел поверо Тревисан хас сегнато ун цамбио ди перцезионе нетто.

Пер парте ностра ритениамо цхе ил миглиоре цонсиглио да поргере аи леттори сиа ди престаре молта аттензионе ал децалого стилато цинкуе гиорни фа далл'Иституто Супериоре делла Санита.

Рипортиамо интегралменте куел тесто, цхиарифицаторе е ди оттима фаттура, сперандо ви сиа утиле.

ПО ОДОБРЕЊУ ЛЕГЕТЕ ИЛ НОСТРО АРТИЦОЛО НА ИНГЛЕСКОМ

ПО АПРОФОНДИРЕ ЛЕГГЕТЕ ИЛ НОСТРО АРТИЦОЛО НА ИТАЛИЈАНСКОМ

Цовид 19 цоронавирус: ил цомуницато делл'ИСС

„Диеци пунти ферми, далле индицазиони аре цоме лаварси ле мани о пулире ле суперфици алл алл лажне вести пунтуалменте сментите, пер цураре л '„ инфодемиа “легата ал Сарс-Цов-2 ин луогхи' ди пассаггио 'цоме гли студи медиц ин ле фармацие . Меттере а пунто ил манифест, цхе ха раццолто л'адесионе дегли ордини профессионали медици е делле принципали социета сциенцехе е ассоциазиони профессионалисси, олтре цхе делла Цонференза Стато Региони, соно стати л'Иституто Супериоре ди Санита е ил Министеро делла Салуте, цхе ло меттоно диспосизионе суи пропри сити а цхиункуе воглиа диффондерло путем друштвене мацхе „фисицаменте“, сотто форма ди постер о пиегхеволе.

„Л'импегно пер превенире л'епидемиа да Сарс-Цов-2 пасса анцхе аттраверсо анд цомпортаменти, цхе девоно ессере басати аре информациони цорретте. Огги ил вирус нон цирцола нел ностро паесе, ма сегуире ле мисуре раццомандате, партире дал лаваггио делле мани, ци аиута а превенире куеста е анцхе алтре патологие инфеттиве - цоммент ил Пресиденте делл'ИСС Силвио Брусаферро -. Куесто 'децалого' раппресента анцхе ун белл'есемпио ди цоме иститузиони е профессионалисти гарантисцано риспосте унитарие ад уна поссибле минациа пер ла ностра салуте ”.

Алл'инизиатива ханно адерито Цонференза Стато Региони, ФНОМЦЕО (Федеразионе Назионале дегли Ордини деи Медици Цхирургхи е дегли Одонтоиатри), ФНОПИ (Федеразионе Назионале дегли Ордини делле Профессиони Инфермиеристицхе), ФОФИ (Федеразионе Назиниле Органисатион Назионале Италиана Федерацион Назионале Италиана Федерацион Назионале Италиана Федерацион Назионале Италиа , КАРТИЦА (Цонфедеразионе Ассоциазиони Регионали ди Дистретто), ФАДОИ (Федеразионе делле Ассоциазиони деи Диригенти Оспедалиери Интернисти), ФЕДЕРФАРМА (Федеразионе Назионале деи титолари ди фармациа италиани), ФИММГ (Федеразионе Италиана Медици Назиони Основана федерација професионалаца за националну федерацију) Остетрица), Федеразионе Назионале Ордини деи Тецници санитари ди радиологиа медица, делле профессиони санитарие тецницхе, делла риабилитазионе е делла превензионе (ФНО ТСРМ ПСТРП), СИФО (Социета Италиана ди Фармациа Оспедалиера), СИМ (Социетлиа Мицрософта Италиана Италија ди Малаттие Инфеттиве е Тропицали), СИМПИОС (Социета ИталианаМултидисциплинаре по превенцији инфекције неорганизованих здравствених организација, СИТИ (Социета Италиа ди Игиене е Медицина Превентива), СИММГ (Социета Италиана ди Медицина Генерале), АМЦЛИ (Ассоциазионе Мицробиологи Цлиници Италиани), АНИПИО (Социета Мицробиологи Цлиници Италиани) , АНМДО (Ассоциазионе Назионале деи Медици делле Дирезиони Оспедалиере), АССОФАРМ (Ассоциазионе Фармацие Цомунали Азиенде е Сервизи Социо-Фармацеутици), СИПМеЛ (Социета Италиана ди Патологиа Цлиница е Медицина ди Лабораторио).

Еццо и диеци мессагги дел манифест:

  1. Лавати спессо ле мани
  2. Евита ил цонтатто раввицинато цон персоне
    цхе соффроно ди инфезиони респираторни акутни
  3. Нон тоццарти оццхи, насо е боцца цон ле мани
  4. Цопри боцца е насо се старнутисци о тоссисци
  5. Нон прендере фармаци антивирали не антибиотици,
    а мено цхе сиано пресцритти дал медицо
  6. Пулисци ле суперфици
    цон дисинфеттанти а басе ди цлоро о алцол
  7. Уса ла масцхерина соло се соспетти
    ди ессере малато о ассисти персоне малате
  8. Продајем Маде ин Цхина еи паццхи рицевути из Кине
    нису опасни
  9. Цонтатта ил Нумеро Верде 1500 се хаи феббре о тоссе
    е сеи торнато далла Цина да мено ди 14 гиорни
  10. Гли анимали да цомпагниа нон диффондоно
    ил нуово цоронавирус ”
Можда вам се и свиђа