Бол у зглобовима: реуматоидни артритис или артроза?

Прва ствар коју треба урадити када се говори о артритису је да се разбију клишеи: то није болест повезана са годинама и не треба је мешати са артрозом

Када се суочимо са болом у зглобовима, треба да разумемо да ли је он изазван оштећењем зглоба, у ком случају је реч о артрози, или је, обрнуто, изазван упалом.

У овим околностима говоримо о артритису, а почетак може бити изузетно ран, чак и пре 16. године у случају јувенилних облика.

Код пацијената женског пола може се јавити у доби од 40 до 50 година.

Реуматоидни артритис: хронична болест

Реуматоидни артритис је системска и хронична болест.

Дакле, ради се о запаљењу целог тела, али су његови симптоми углавном локализовани на зглобовима дуже од шест недеља и могу да трају годинама.

Али шта може бити знак почетка реуматоидног артритиса?

Бол у зглобу повезан са отоком и отицањем зглоба.

Реуматоидни артритис често у почетку погађа периферне зглобове шака и стопала и представља болест која у великој мери фаворизује женски пол.

То је зато што жене генерално боље реагују на инфекције, али и снажнији имуни систем, који има тенденцију да доведе до аутоимуности.

Симптоми реуматоидног артритиса

Готово је немогуће наћи особу са реуматским проблемом која нема болове.

Али то је специфичнији аспект који нам омогућава да почнемо да правимо разлику између артритиса и артрозе.

Ово је јутарња укоченост.

Нормално је да имате потешкоћа у коришћењу руку неколико минута када се пробудите, посебно за фине покрете, али ако укоченост траје дуже од тридесет минута, на то морате обратити посебну пажњу.

Са прогресијом болести може доћи до стварних потешкоћа у коришћењу малих зглобова шака и стопала.

Реуматоидни артритис је најчешће периферни артритис, углавном симетричан, који с временом тежи да се помери са упалом ка центру нашег скелета.

Други симптом, као и код већине хроничних инфламаторних болести, је умор, оно што називамо астенија.

Реуматоидни артритис: који су фактори ризика?

Жене су, као што сам рекао, подложније.

Затим морате узети у обзир генетику, дакле породичну историју реуматоидног артритиса, али и факторе животне средине.

Једна од најважнијих је пушење цигарета, а затим и орална хигијена, јер одређене бактерије у усној дупљи изгледа погодују настанку болести.

Реуматоидни артритис и његове везе са срцем

Реуматоидни артритис је системска болест која погађа цело тело, укључујући и срце.

Хронична упала је сама по себи фактор ризика за бржи развој атеросклерозе, односно сужавање артерија које нарушава правилно снабдевање крвљу.

Неконтролисани реуматоидни артритис повећава ризик од срчаног или можданог удара за 50 одсто, због чега је неопходно убедити особе са овом болешћу не само да престану да пуше, већ и да контролишу телесну тежину.

Утицај реуматоидног артритиса на свакодневни живот

Реуматоидни артритис је, дакле, болест која утиче и на лични живот пацијента.

Данас имамо алате да раније и брже дијагностикујемо болест, ефикасније је лечимо како бисмо спречили њене дугорочне последице, посебно у смислу инвалидитета, и минимизирали утицај који може имати на квалитет живота.

Није довољно да третмани које нудимо буду добри онолико колико их можемо објективно проценити: све је важније да донесу и значајно побољшање квалитета живота пацијената, укључујући и њихов друштвени живот.

Који су третмани за реуматоидни артритис?

Лечење реуматоидног артритиса је револуционисано у последњих десет година.

То не значи да треба напустити старе лекове као што је метотрексат, већ да је вероватноћа да пацијент живи нормалним животом много већа него обрнуто.

Имамо две категорије лекова којима посебно треба да се захвалимо: биотехнолошки лекови (који се обично називају „биолошки лекови“), генерално антитела која су молекули који имају изузетно прецизну мету ван ћелије, цитокини и новији орални лекови, које називамо „мали“. молекуле', који једнако прецизно циљају механизме унутар ћелије.

Терапија лековима и физичка активност: комбинована акција

Пацијенти са реуматоидним а. не треба мировати.

Морамо подстицати одговарајућу, постепену физичку активност са малим утицајем да бисмо одржали оптималну еластичност мишића и зглобова.

Прочитајте такође:

Артроза: шта је то и како је лечити

Јувенилни идиопатски артритис: Студија оралне терапије тофацитинибом од Гаслинија из Ђенове

Реуматске болести: артритис и артроза, које су разлике?

Реуматоидни артритис: симптоми, дијагноза и лечење

Извор:

Хуманитас

можда ти се такође свиђа