Целијакија: како је препознати и коју храну избегавати

Целијакија је хронични аутоимуни поремећај који изазива имунолошку реакцију организма на унос глутена

У Италији преко 200,000 пацијената болује од целијакије са преваленце од око 1%, али у стварности, узимајући у обзир недијагностиковане случајеве, стварни број би био око 600,000.

Целијакија је, у ствари, болест која се може дијагностиковати у различитим фазама живота, како код новорођенчади од само неколико месеци, тако и код зрелих, вероватно асимптоматских особа.

Имунска реакција изазвана целијакијом, међутим, ако се не дијагностикује и не лечи, може довести до упале танког црева и цревних ресица, што спречава правилну апсорпцију хранљивих материја, озбиљно угрожавајући здравље појединца, укључујући и компликоване облици целијакије (нпр. рефракторна целијакија и интестинални лимфом).

Шта је глутен и како се развија целијакија

Глутен је комплекс протеина који се налази у многим житарицама, попут јечма, пшенице и ражи.

Након уноса глутена, целијакија развија интестинално запаљење које доводи до прогресивног уништавања цревних ресица, што резултира малапсорпцијом.

Из тог разлога, терапеутска индикација је стриктно избегавање уноса било које хране која може садржати чак и мале трагове глутена.

Иако је окидач овај протеин, целијакија је мултифакторска болест, коју код предиспонираних појединаца покрећу и фактори околине (нпр. гастроинтестиналне инфекције или трудноћа) или друге аутоимуне болести које су повезане са целијакијом, као што је дијабетес мелитус типа 1, аутоимуни тироидитис, реуматоидни артритис и генетски синдроми као што су Даунов синдром и Тарнеров синдром.

По којим симптомима се може препознати целијакија?

Није увек симптоматично код одраслих пацијената, али генерално запаљење изазвано ингестијом глутена, код пацијената са целијакијом, изазива гастроинтестиналне симптоме као што су дијареја, метеоризам, надимање у стомаку, грчеви у стомаку, диспепсија и губитак тежине.

Постоје и други симптоми, звона за узбуну које не треба потцењивати, као што су чиреви у устима, алопеција и слабост мишића, али и приватна анемија гвожђа, хипертрансаминаземија која није другачије објашњена, остеопенија и/или остеопороза, историја неплодности и/или полиабортус.

Уколико се сумња да болује од целијакије, веома је важно да не импровизује дијету уради сам, која би могла бити штетна по здравље, већ да се консултује са специјалистом који ће, уз одговарајуће тестове (серологија на целијакију и, у случај позитивног резултата, гастроскопија са више биопсија у дуоденуму), дијагностикује болест.

Дијета за целијакију: дијета без глутена

Неопходно је да црево и слузокожа оболелог од целијакије поврати своју првобитну функционалност.

Из тог разлога, као и да би се смањили симптоми, чак и они који онемогућавају болест, пацијент мора да следи стриктно дијету без глутена.

То значи да су забрањени хлеб, тестенине, колачи и производи од житарица и брашна на бази овса, пшенице, спелте, јечма, камута или слада.

Такође треба избегавати квасац и сејтан, као и готова јела која могу да садрже трагове глутена (иако у овом случају то по закону треба да буде назначено на етикети) или млеко и јогурт од житарица и слада.

Глутен се често користи и као средство за згушњавање, па увек треба бити опрезан са састојцима сосова, растворљивих орашастих плодова, па чак и кобасица и бомбона.

Од напитака забрањени су и пиво, растворљива кафа и друга растворљива пића која могу сакрити трагове глутена, ароматизовани чајеви.

Међутим, генерално, постоји широк спектар производа без глутена, који су означени на одговарајући начин и рутински се продају у супермаркетима и продавницама.

Прочитајте такође:

Хитна помоћ уживо још више…Уживо: Преузмите нову бесплатну апликацију ваших новина за иОС и Андроид

Бактерије црева детета могу предвидети будућу гојазност

Педијатрија / целијакија и деца: Који су први симптоми и који третман треба следити?

Целијакија: како је препознати и коју храну избегавати

Симптоми целијакије: Када се обратити лекару?

Целијакија: симптоми и узроци

Који су симптоми целијакије код одраслих и деце?

Извор:

Хуманитас

можда ти се такође свиђа