Колпоскопија: тест вагине и грлића материце

Колпоскопија је тест који омогућава прецизну визуализацију коже вулве, слузокоже (тј. површине слузокоже) вагине и грлића материце

Ако се током колпоскопије открије било какво абнормално подручје, истовремено се може узети мали узорак ткива (биопсија), који се затим шаље у лабораторију на микроскопску анализу.

Колпоскопија се обично захтева за темељно испитивање вагине и грлића материце у присуству абнормалног Папа теста

За обављање колпоскопије, гинеколог користи инструмент за увећање који подсећа на двоглед, који се зове колпоскоп.

Колпоскоп појачава вид за 2 до 60 пута, омогућавајући доктору да открије абнормалности које би избегле поглед голим оком.

Неки типови колпоскопа су повезани са камером или видео камером која омогућава добијање трајних слика сумњивих подручја истакнутих током теста.

За извођење колпоскопије потребно је и да се површине које се прегледају нежно обришу ватом натопљеном сирћетном киселином, а понекад и раствором јода (Луголов раствор).

Ове супстанце, нанете на мукозне мембране које се тестирају, имају способност да истакну сва абнормална подручја која могу бити присутна.

Генерално, једна или више биопсија се узимају на абнормалним подручјима која се могу открити, тако да микроскопска анализа узетог ткива може донети коначну одлуку: тј. да ли се ради о инфламаторним ћелијама, преканцерозним ћелијама (тј. ћелијама које би могле да се развију у рак) или канцерогене ћелије.

За шта је колпоскопски тест?

Колпоскопија је индикована у следећим условима

  • у присуству абнормалног Папа теста, како би се пажљиво прегледала слузокожа грлића материце на абнормална подручја. Ако се током колпоскопије открије абнормално подручје, обично се истовремено узима мали узорак ткива са површине грлића материце (биопсија грлића материце) или из епитела који облаже канал кроз који се материца отвара у вагину (ендоцервикални канал). време као тест.
  • У присуству чира или било које друге абнормалности (нпр. гениталне брадавице) коју је сама пацијенткиња открила или током гинеколошког прегледа, у вулви, вагини и/или грлићу материце.
  • Да се ​​током времена провери (у медицинском жаргону за „праћење“) еволуција абнормалног подручја истакнутог на нивоу вагине или грлића материце или да се потврди ефикасност спроведеног третмана за присуство преканцерозне лезије.

Како се припремити за колпоскопију?

Немојте користити испирање, овуле, вагиналне креме или тампоне у 48 сати пре колпоскопије.

Такође би било пожељно избегавати сексуалне односе током овог периода.

И траума повезана са сексуалним односом и употребом интравагиналних супстанци могу променити или маскирати ћелије на површини грлића материце у различитом степену.

Колпоскопију треба урадити у време циклуса када нема менструације или крварења, јер присуство крви може ометати добру визуализацију карактеристика слузокоже која се испитује.

Најбоље време за узимање узорка је рано у менструалном циклусу, односно 10-20 дана након почетка менструације.

Пре спровођења теста, гинеколог ће укратко реконструисати историју болести пацијента тако што ће је испитати о

  • време менархе (прве менструације), карактеристике менструалног циклуса, датум последње менструације. Ако је присутна аменореја, може бити корисно да пацијент уради тест на трудноћу или узорак крви пре теста како би се искључила трудноћа. Неопходно је да лекар искључи трудноћу пре обављања теста. Иако је колпоскопија савршено безбедан тест током трудноће, па чак и биопсија грлића материце има низак ризик (ризик од побачаја), може бити више крварења на месту теста.
  • Било који унос лекова и/или познате или сумњиве алергије на лекове и/или друге супстанце.
  • Било какви проблеми са крварењем.
  • Било која садашња или претходна вагинална, цервикална или карлична инфекција и све повезане системске (нпр. антибиотици или антифунгици) и/или топикалне (нпр. примена јајних ћелија, крема) терапије.

Пре колпоскопије, од пацијенткиње ће бити затражено да потпише образац сагласности за тестирање у којем изјављује да је обавештена о ризицима који су укључени у тест и пристаје на његово извођење.

На крају, може бити корисно да пацијент испразни бешику пре теста како би се обезбедила већа удобност током поступка.

Колпоскопија: како се врши тест

Колпоскопија је тест који се амбулантно изводи од стране искусног гинеколога.

Ако је током поступка потребна биопсија, узето ткиво се шаље искусном патологу на микроскопску анализу.

Прво, пацијенткиња мора да испразни бешику, скине сву одећу испод струка и легне на гинеколошки кауч са леђима и стопалима у металним носачима.

Овај положај је неопходан како би гинеколог могао да прегледа вагину и гениталну област.

У овом тренутку он/она ће у вагину увести инструмент који се зове спекулум, чија је сврха да раздвоји зидове вагине и тако омогући преглед унутрашњости вагине и грлића материце.

Колпоскоп се затим поставља на улаз у вагину тако да гинеколог, гледајући кроз микроскоп, има увећан поглед на површину вагине и грлића материце.

Површине које се испитују ће се затим нежно обрисати ватом натопљеном сирћетном киселином, а понекад и раствором јода (Луголов раствор).

Ове супстанце, нанете на мукозне мембране које се тестирају, имају способност да истакну сва абнормална подручја која могу бити присутна.

Ако је тест открио присуство једног или више абнормалних подручја, тада ће се узети једна или више биопсија на тим подручјима, тако да микроскопска анализа узетог ткива може донети коначну одлуку: тј. да ли се ради о инфламаторним ћелијама, преканцерозним ћелијама ( односно ћелије које би могле да се развију у канцер) или ћелије рака.

Крварење на месту узорковања је обично изузетно мало.

У неколико случајева, међутим, губитак крви може бити упадљивији и захтева примену антихеморагичних средстава или хемостатских раствора на бази гвожђа (Монселов раствор) или сребрног нитрата.

Ако се узимање ткива мора обавити унутар ендоцервикалног канала, уместо тога ће се обавити процедура позната као ендоцервикална киретажа (ЕЦЦ) и/или ендоцервикоскопија.

Пошто се ово подручје не може визуализовати помоћу колпоскопа, у овом случају гинеколог ће нежно увести мали инструмент са оштрим ивицама који се зове кирета у ендоцервикални канал којим ће састругати мали део ткива.

Ендоцервикална киретажа траје мање од једног минута и може довести до благих грчева док се изводи.

Не може се изводити током трудноће.

Колпоскопија и биопсија обично трају око 15 минута

Може ли овај тест бити болан? Пацијент може да осети осећај нелагодности приликом увођења спекулума, посебно ако је вагина иритирана, слабо подмазана или затегнута.

Када се ради биопсија грлића материце, може доћи до осећаја пецкања или благих грчева.

Ове непријатне сензације се, међутим, могу свести на минимум, ако не и потпуно укинути, ако се пацијент опусти и дубоко дише док се тест обавља.

Задржавање даха, врпољење или стезање мишића унутрашње стране бутине је потпуно контрапродуктивно јер не само да продужава време потребно за извођење теста, већ га чини и болнијим.

Могуће је да након биопсије пацијент може имати мало крварење и нејасан осећај нелагодности до недељу дана.

Због тога би могло бити корисно носити хигијенски пешкир или стерилну газу за заштиту одеће.

Такође је добра идеја избегавати сексуалне односе, топле купке и тампоне најмање недељу дана након биопсије како би се грлић материце зацелио.

Благо пецкање дан или два након теста може на крају бити нормално.

Међутим, одмах се обратите свом гинекологу ако се након теста појаве абнормалне реакције, као нпр

  • тешко вагинално крварење (више од нормалне менструације)
  • грозница
  • бол у стомаку
  • обилан и смрдљив вагинални исцједак.

Који ризици су укључени у колпоскопски тест?

Веома ретко, колпоскопија може изазвати инфекцију или продужено крварење. Крварење се може спречити наношењем хемостатских супстанци или антихеморагичних средстава на грлић материце.

Могући резултати колпоскопије

Гинеколог ће одмах, односно на крају прегледа, пацијенткињи издати почетни извештај о колпоскопији.

У случају биопсије, међутим, коначни резултат ће бити готов тек неколико дана касније (1 до 3 недеље у зависности од времена потребног за појединачне лабораторије).

Колпоскопија и биопсија грлића материце

  • Нормално: Примена сирћетне киселине и јода није открила никаква абнормална подручја. Слузокожа вагине и грлића материце изгледа нормално. Микроскопски преглед биопсијског ткива узетог током теста на подручју које је изгледало абнормално показало је нормално ткиво.
  • Абнормално: Абнормалне области су откривене применом сирћетне киселине и/или јода. У вагини или грлићу материце забележени су чиреви или друге лезије, као што су гениталне брадавице, или исходи инфламаторних процеса (обично инфективних).

Микроскопски преглед биопсијског ткива узетог током теста открио је присуство абнормалних ћелија које указују на присуство канцера или које би могле довести до рака (преканцерозне лезије).

Шта може ометати резултат колпоскопије?

Присуство крви може ометати правилну визуализацију цервикалне и вагиналне слузокоже, а самим тим и резултат теста.

Вагинална инфекција може да промени изглед слузокоже која се тестира, мењајући резултате колпоскопије.

Колпоскопија обављена мање од 48 сати након употребе тушева, лубриканата или вагиналних лекова може дати нетачне резултате јер ови производи могу на различите начине маскирати ћелије на површини грлића материце.

Колпоскопија може дати лажно негативан резултат ако је узимање узорака ткива квантитативно (узете ћелије су бројчано мале) или квалитативно (узете ћелије нису из области у којој је лезија присутна) неадекватан.

Колпоскопија: општа разматрања

Колпоскопија није истрага која се спроводи рутински, односно као скрининг тест за рак грлића материце.

У ту сврху се ради Папа тест.

Иако нормална колпоскопија и негативна биопсија не искључују са апсолутном сигурношћу присуство рака, у овим условима вероватноћа рака је прилично мала.

Ако се резултати колпоскопије и биопсије не слажу са резултатима недавног Папа теста (нпр. Папа тест позитиван – Колпоскопија и биопсија нормални – Папа тест поново позитиван), можда ће бити потребно поновити биопсију или, понекад, урадити нешто више екстензивна врста биопсије, која се изводи као дневна болничка процедура (хоспитализација не дуже од 12 сати) под локалном, регионалном или општом анестезијом, као што је ЛАСЕР-колпоскопија или ЛЕЕП.

У неким случајевима, ова врста биопсије може имати и куративне сврхе, јер се оболело ткиво може потпуно уклонити.

Колпоскопија са позитивном биопсијом за присуство канцерогених ћелија обично је довољна да се постави дијагноза рака грлића материце.

Они, међутим, не дају адекватне информације о обиму тумора и дубини инвазије ткива.

Колпоскопију увек треба да обавља искусан гинеколог са значајним искуством у овој области.

Колпоскопија се може изводити без ризика током трудноће.

Насупрот томе, биопсију грлића материце треба урадити само током трудноће ако постоји основана сумња на рак.

Иако се чини да биопсија грлића материце не повећава ризик од побачаја, она носи повећан ризик од крварења на месту узорковања и стога је треба избегавати током трудноће.

Уклањање ткива из ендоцервикалног канала (ендоцервикална киретажа) је увек контраиндиковано током трудноће.

Прочитајте такође

Хитна помоћ уживо још више…Уживо: Преузмите нову бесплатну апликацију ваших новина за иОС и Андроид

Колпоскопија: шта је то?

Колпоскопија: како се припремити, како се изводи, када је важно

Циститис: симптоми, узроци и лекови

Циститис, антибиотици нису увек потребни: откривамо неантибиотичку профилаксу

Синдром полицистичних јајника: знаци, симптоми и лечење

Циститис код жена, како се носити с њим: уролошке перспективе

Шта су миоми? У Италији Национални институт за рак користи радиомију за дијагностиковање фиброида материце

Како се циститис манифестује?

Рак грлића материце: важност превенције

Рак јајника, занимљиво истраживање Универзитета у Чикагу Медицина: Како изгладнити ћелије рака?

Вулводинија: који су симптоми и како је лечити

Шта је Вулводинија? Симптоми, дијагноза и лечење: разговарајте са стручњаком

Акумулација течности у перитонеалној шупљини: могући узроци и симптоми асцитеса

Шта узрокује бол у стомаку и како га лечити

Варикокела карлице: шта је то и како препознати симптоме

Може ли ендометриоза изазвати неплодност?

Трансвагинални ултразвук: Како функционише и зашто је важан

Цандида Албицанс и други облици вагинитиса: симптоми, узроци и лечење

Шта је вулвовагинитис? Симптоми, дијагноза и лечење

Инфекције уринарног тракта: симптоми и дијагноза циститиса

Скрининг рака грлића материце, ТХИНПреп и Папа тест: у чему је разлика?

Дијагностичка и оперативна хистероскопија: када је потребна?

Технике и инструменти за извођење хистероскопије

Употреба амбулантне хистероскопије за рану дијагнозу

Утеро-вагинални пролапс: који је индиковани третман?

Дисфункција карличног дна: шта је то и како је лечити

Дисфункција карличног дна: фактори ризика

Салпингитис: Узроци и компликације ове упале јајовода

Хистеросалпингографија: припрема и корисност прегледа

Гинеколошки карциноми: шта треба знати да бисте их спречили

Инфекције слузокоже бешике: циститис

извор

Пагине Медицхе

можда ти се такође свиђа