Pružati medicinsku njegu na mjestu humanitarne katastrofe jedinstveno je izazov. Konkretno, ograničenje bolesti često je ugroženo nedostatkom lokalne infrastrukture i lošom lokalnom higijenom.

 

O sprečavanju oboljenja, the Pukovnik Henrik Staunstrup, zapovjednik hirurga i MEDADV-a, vojni štab, Danske oružane snage, razume zahteve za postizanjem efikasnog prvi odgovor što štedi život. Ispred Operacije medicinske podrške 2018, Odbrana IQ razgovarao s njim o tome kako njegova ekspedicijska snaga pruža samoodržive sposobnosti na koje je spremna reagirati brzinom, bez obzira na hitan slučaj.

UGROŽAVANJE VOJNIH RESURSA ZA POVEĆANJE STOPE ODGOVORA

"Tokom prvih par dana, neki ljudi umiru odmah i ne možemo ništa da uradimo u vezi s tim, ali možemo učiniti nešto o onima koji trpe povrede koje se mogu tretirati, što će biti fatalno ako se ne leči. Povredite povrede zahtevajući hirurške intervencije su značajan primer '.

Pukovnik Staunstruptačka naglašava ulogu koju vojni resursi igraju u pružanju mogućnosti prvog odgovora. Većina povrede i infekcije će se dogoditi odmah nakon katastrofa, pre nego što se uspostavi trajna civilna operacija. Pukovnik Staunstrup vjeruje u to vojne jedinice koje pružaju medicinsku negu trebaju biti prve i iznova u svrhu obuzdavanja bolesti.

„Oni nisu u stanju da pruže brigu koju velike humanitarne organizacije mogu pružiti, ali one imaju sposobnost da uđu nakon samo 12 sati“. Vojska ima veliku prednost: ima sopstveni prevoz i može imati koristi od vazduhoplovstva koje mogu rasporediti avione i helikoptere u bilo kom trenutku. "Vojska danas prilagođava svoje medicinske sposobnosti da podrži veoma mobilno i okretno bojište", dodaje Staunstrup. Inače, oružane snage su idealno postavljene da koordiniraju prvi odgovor na katastrofu.
"Uloga vojne medicinske jedinice je da uđe prvi, ali mislim da u prvih nekoliko dana nemamo mesto u toj oblasti", kaže Staunstrup, dodajući da velike humanitarne organizacije mogu da uđu u pružanje iskustva, organizacije i logistiku.

Zadržavanje bolesti: samoodrživost raspoređene medicinske jedinice

"Naša jedinica je samo-održavana do sedam dana, što znači da samo za taj period donosimo vodu i hranu. Logistički izazov sa kojim se suočavamo jeste da efikasno odvedemo pacijente nakon tretmana. U većoj mjeri, vojne snage često su samoodrživi duže, donoseći električnu energiju i gorivo potrebne za podršku duže misije.

Sva naša oprema smanjena je za upotrebu najmanje električne energije. Na taj način ne moramo dovoditi ogromne generatore i koristimo male grijalice za šatore. Jedini element koji nam nedostaje je zaštita od sile. Štoviše, ovisno o brojevima, jedino što bi jedinici trebalo je da se u trećem ili četvrtom danu ponovo potroši gorivom za generatore i vodom za liječenje pacijenata, a što bi bilo moguće vojnim ili civilnim kanalima.

No, voda je potrebna lokalnoj zajednici i bilo bi loše ako tim koji ih treba podržavati koristi jako malo vodoopskrbe, zbog čega bi jedinica trebala biti samoodrživa. Vjerujem da, ako nije samoodrživa, tada jedinica ne može podržati efikasan prvi odgovor. "

Zadržavanje bolesti: olakšavanje kliničkog. Sposobnost bez kapaciteta

Kapacitet u ovom kontekstu se odnosi na količinu žrtava koje tim može tretirati u određenom vremenu. Za ekspedicione snage kao što je Danska, manji kapacitet je neophodan kompromis za održavanje laganog logističkog otiska. Pukovnik Staunstrup veruje da će kapacitet uvek biti ravnoteža i da će brzo ići lagano, a samodržavajuća jedinica će uvek smanjiti kapacitet te jedinice. "U tom smislu, kapacitet je sasvim dobro izbalansiran sa laganim otiskom sve dok postoji neko na drugom kraju da pacijentu pacijentu nakon prvog tretmana" dodaje pukovnik Staunstrup.

PROČITAJTE CELU ČLANU OVDJE

Pukovnik Henrik Staunstrup će razgovarati Operacije medicinske podrške 2018.