Болести срца: постурална ортостатска тахикардија (ПОТС)

Постурална ортостатска тахикардија (ПОТС) је дисфункција коју карактерише претерано и трајно повећање откуцаја срца током стајања

Постурална ортостатска тахикардија (ПОТС од синдрома постуралне ортостатске тахикардије) је облик неуровегетативне дисфункције

Одликује се претераним и сталним повећањем срчане фреквенције током стајања (ортостатизам), у одсуству значајних падова крвног притиска.

У већини случајева, постурална ортостатска тахикардија је компензациони механизам за одржавање артеријског притиска на адекватном нивоу код људи код којих је периферна вазоконстрикција неадекватна.

Периферна вазоконстрикција може бити неадекватна из неколико разлога:

  • Изражено физичко декондиционирање (нпр. након дужег спавања);
  • Аутоимуне болести;
  • Неуролошке болести;
  • Генетски узроци (нпр. колагенопатије које изазивају хиперлакситет васкуларног везивног ткива).

Други механизми укључују облике постуралне ортостатске тахикардије због прекомерне активности симпатичког нервног система или промене осовине хормона ренин-ангиотензин.

Неколико механизама може коегзистирати код истог пацијента.

ВОДЕЋА СВЕТСКА КОМПАНИЈА ДЕФИБРИЛАТОРА И УРЕЂАЈА ХИТНЕ МЕДИЦИНЕ'? ПОСЕТИТЕ ШТАНД ЗОЛЛ НА ЕМЕРГЕНЦИ ЕКСПО

Типични симптоми постуралне ортостатске тахикардије се јављају током стајања и укључују:

  • Лупање срца;
  • Симптоми смањеног дотока крви у мозак (церебрална хипоперфузија): вртоглавица, замагљен вид, понављајуће епизоде ​​изненадног и пролазног губитка свести (синкопалне епизоде);
  • Симптоми прекомерне активације симпатикуса: дрхтање, знојење и акроцијаноза (плавкаста боја екстремитета тела: шаке, стопала, нос, уши).

Поред тога, церебрална хипоперфузија и хронична преактивација симпатикуса могу довести до некардиоваскуларних и неортостатских симптома као што су хронични умор, честе главобоље, понављајућа мучнина и бол у стомаку, поремећаји сна, анксиозност и немогућност концентрације.

Дијагноза постуралне ортостатске тахикардије је клиничка и заснива се на:

  • Пажљиво прикупљање анамнезе пацијента у потрази за ортостатским и неортостатским симптомима;
  • Искључивање патолошких облика тахикардије кардиолошким прегледом и електрокардиограмом (ЕКГ);
  • Искључивање узрока тахикардије као последица других болести (нпр. анемија, дехидрација, хипертиреоза) лекарским прегледом и вађењем крви.

Било која даља испитивања (нпр. неуролошки преглед, ехокардиограм, 24-часовни електрокардиограм по Холтеру) биће вођена исходом ових првостепених испитивања.

Прекомерни тахикардни одговор на ортостатски стрес који карактерише пацијенте са ортостатском постуралном тахикардијом је документован једноставним и неинвазивним тестом

10-минутни тест активног стајања (АСТ), који се састоји од праћења електрокардиограмом и крвног притиска пацијента у трајању од 10 минута у клиностатизму (лежећи), при брзом преласку у ортостатизам и током ортостатизма још 10 минута.

Овај тест има предност у односу на тестирање нагиба у томе што је бржи, не захтева посебну електромедицину опрема, и природније репродукује механизам ортостатског стреса из којег потиче постурална ортостатска тахикардија. Може се изводити и код деце школског узраста.

Тест нагиба се спроводи са дететом причвршћеним за нагибни креветац који може да се креће из хоризонталног у вертикални положај и укључује континуирано снимање крвног притиска и откуцаја срца.

КАРДИОПРОТЕКЦИЈА И КАРДИОПУЛМОНАРНА РЕАНИМАЦИЈА? ПОСЈЕТИТЕ ШТАНД ЕМД112 НА ИЗЛОЖБИ У ВРЕДНОСТИ САДА ДА НАУЧИТЕ ВИШЕ

Лечење постуралне ортостатске тахикардије првенствено се ослања на мере исхране и понашања које укључују:

  • Правилна хидратација (≈2 литре воде дневно);
  • Висок унос натријума;
  • Стална вежба за јачање мишића доњих екстремитета и тренирање срца;
  • Употреба заштитних чарапа за помоћ венском повратку.

Пацијенти такође треба да избегавају ситуације које могу погоршати симптоме (нпр. веома врућа места, дуго мировање).

Терапија лековима је резервисана за случајеве постуралне ортостатске тахикардије код којих симптоматологија нарушава квалитет живота и примена правила исхране и понашања није имала ефекта.

Лекови који се користе делују тако што смањују број откуцаја срца (нпр. бета-блокатори), повећавају реапсорпцију натријума и тиме циркулишу запремину крви (нпр. флудрокортизон) или повећавају крвни притисак (нпр. мидодрин).

Међутим, не постоје научни докази који би доказали ефикасност терапије лековима.

Психолошка подршка је често од велике важности.

Што се тиче прогнозе, примена дијетално-бихејвиоралних норми омогућава да се у већини случајева постуралне ортостатске тахикардије значајно ублаже симптоми.

Међутим, у неким случајевима, нефармаколошке и фармаколошке интервенције су слабо ефикасне, а постурална ортостатска тахикардија може негативно утицати на квалитет живота, јер отежава појединцу обављање нормалних свакодневних активности.

Прочитајте такође:

Хитна помоћ уживо још више…Уживо: Преузмите нову бесплатну апликацију ваших новина за иОС и Андроид

Суправентрикуларна тахикардија: дефиниција, дијагноза, лечење и прогноза

Идентификовање тахикардије: шта је то, шта узрокује и како интервенисати на тахикардију

Тахикардија: Постоји ли ризик од аритмије? Које разлике постоје између њих двоје?

Да ли имате епизоде ​​​​изненадне тахикардије? Можда патите од Волфф-Паркинсон-Вхите синдрома (ВПВ)

Пролазна тахипнеја новорођенчета: Преглед неонаталног синдрома влажних плућа

Педијатријска токсиколошка хитна стања: медицинска интервенција у случајевима тровања деце

Валвулопатије: испитивање проблема са срчаним залисцима

Која је разлика између пејсмејкера ​​и поткожног дефибрилатора?

Болести срца: шта је кардиомиопатија?

Упале срца: миокардитис, инфективни ендокардитис и перикардитис

Срчани шумови: шта је то и када се треба забринути

Синдром сломљеног срца је у порасту: знамо такотсубо кардиомиопатију

Кардиомиопатије: шта су и који су третмани

Алкохолна и аритмогена кардиомиопатија десне коморе

Разлика између спонтане, електричне и фармаколошке кардиоверзије

Шта је Такотсубо кардиомиопатија (синдром сломљеног срца)?

Дилатирана кардиомиопатија: шта је то, шта је узрокује и како се лечи

Срчани пејсмејкер: како ради?

Основна процена дисајних путева: Преглед

Процена трауме абдомена: преглед, аускултација и палпација пацијента

Процена бола: које параметре и скале користити приликом спасавања и лечења пацијента

Управљање ваздушним путевима након саобраћајне несреће: преглед

Интуитација душника: када, како и зашто створити вештачки дисајни пут за пацијента

Шта је трауматска повреда мозга (ТБИ)?

Акутни абдомен: значење, историја, дијагноза и лечење

Савети за прву помоћ за наставнике

Тровање отровним печуркама: шта учинити? Како се тровање манифестује?

Траума грудног коша: клинички аспекти, терапија, помоћ дисајних путева и вентилације

Брзи и прљави водич за педијатријску процену

ЕМС: Педијатријска СВТ (суправентрикуларна тахикардија) вс синусна тахикардија

Извор:

Баби Јесус

можда ти се такође свиђа